Biodiverzitet je srž ekološke i ekonomske budućnosti Albanije, kaže dr Emirjeta Adhami iz Instituta za zaštitu prirode u Albaniji (INCA). U ekskluzivnom intervjuu ističe ključnu ulogu slatkovodnih ekosistema u podršci lokalnim zajednicama, jačanju otpornosti na klimatske promjene i očuvanju kulturnog identiteta.

Obrazovanje je centralni dio strategije INCA. Kroz inicijative poput projekta CLEEN i programa Natura 2000, INCA je osposobila hiljade nastavnika i članova zajednice da razumiju i zaštite svoje prirodno okruženje. Ovi napori su mobilisali zajednice širom Albanije da usvoje principe očuvanja i održive prakse.

Međutim, izazovi i dalje postoje. Prekomjerna eksploatacija, slaba uprava i uticaji klimatskih promjena ugrožavaju bogato prirodno nasljeđe Albanije. Dr Adhami naglašava potrebu za jačim ekološkim politikama, upravljanjem resursima na nivou zajednica i međunarodnom saradnjom kako bi se biodiverzitet sačuvao za buduće generacije.

Sveobuhvatnim pristupom koji kombinuje naučna istraživanja, obrazovanje i angažman zajednica, Albanija ima priliku da se pozicionira kao regionalni lider u zaštiti biodiverziteta – balansirajući razvoj i očuvanje prirode.

Dr Adhami, kako vidite vezu između biodiverziteta i dobrobiti lokalnih zajednica, posebno u kontekstu slatkovodnih ekosistema?

Biodiverzitet i dobrobit zajednica su duboko povezani, posebno kada su u pitanju slatkovodni ekosistemi. Oni obezbjeđuju ključne resurse poput čiste vode, ribe i biljaka, direktno podržavajući egzistenciju i zdravlje ljudi. Takođe pružaju vitalne ekosistemske usluge – filtraciju vode, regulaciju poplava i kruženje hranljivih materija – koje koriste poljoprivredi, turizmu i javnom zdravlju.

Osim materijalnih koristi, slatkovodni ekosistemi imaju kulturni i duhovni značaj, oblikujući identitet i nasljeđe zajednica. Raznovrsni ekosistemi su otporniji na klimatske promjene, osiguravajući kontinuitet resursa i zaštitu od ekstremnih vremenskih uslova. Njihovo očuvanje nije samo ekološki imperativ – već i ključ za ekonomsku stabilnost i otpornost zajednica.

Naglašavate važnost obrazovanja u zaštiti prirode. Možete li podijeliti primjere kako su INCA-ini obrazovni programi inspirisali akciju u Albaniji?

INCA je na čelu integracije ekološkog obrazovanja u albanske zajednice. Neki od istaknutih programa uključuju:

• Projekat CLEEN: U saradnji sa UNICEF-om, između 2008. i 2011. godine obučili smo preko 3.000 nastavnika da uvedu ekološko obrazovanje u osnovne škole širom devet regiona. Ova inicijativa postavila je temelje za ekološku pismenost mladih Albanaca.
• „Pozovite škole na akciju“: Kroz ovu kampanju, INCA je uključila 20 škola u blizini zaštićenih područja, obučila 70 nastavnika i angažovala preko 300 učenika u studijskim posjetama kako bi se podigla svijest o lokalnom biodiverzitetu.
• „Od planine do mora“: Program je promovisao održivi turizam i obrazovanje o biodiverzitetu u obalnim i morskim zaštićenim područjima. Ciljna grupa su bile škole, turisti i ribari, čime je podstaknuto očuvanje kroz angažman zajednica.
• Inicijativa Natura 2000: INCA je razvila prilagođene obrazovne materijale i organizovala otvorene časove u pilot područjima, omogućavajući nastavnicima i učenicima da bolje razumiju i podrže biodiverzitet Albanije u okviru ovog evropskog okvira.

Ovi programi pokazuju kako ciljana edukacija može mobilisati zajednice i podstaći dugoročnu brigu o životnoj sredini.

Koji su najveći izazovi u osiguravanju održivog korišćenja resursa i kako ih zajednice mogu prevazići?

Održivo korišćenje prirodnih resursa suočava se s nekoliko prepreka:

• Prekomjerna eksploatacija: Neodržive poljoprivredne, šumarske i ribarske prakse iscrpljuju resurse i narušavaju ekosisteme.
• Nepravedna raspodjela koristi: Lokalno stanovništvo često snosi ekološke troškove, dok drugi ostvaruju profit.
• Slaba regulativa: Nedovoljna primjena zakona otežava napore za zaštitu prirode.
• Ekonomski pritisci: Kratkoročni ekonomski interesi često imaju prednost nad dugoročnom održivošću.

Zajednice mogu odigrati ključnu ulogu usvajanjem održivih praksi, uključivanjem u upravljanje resursima i zagovaranjem jačih ekoloških politika. Upravljanje resursima na nivou zajednice, zajedno s edukacijom i partnerstvima sa nevladinim organizacijama i vladom, omogućava lokalnom stanovništvu da uravnoteži razvoj i zaštitu prirode. Aktivnim angažmanom, zajednice mogu osigurati pravično i dugoročno održivo korišćenje resursa.

Klimatske promjene predstavljaju značajnu prijetnju biodiverzitetu, posebno u slatkovodnim ekosistemima. Kako se vaš rad bavi ovim izazovima i koju ulogu igraju lokalne zajednice u prilagođavanju?

Naš pristup kombinuje naučna istraživanja, projekte očuvanja i angažman zajednica kako bi se smanjili klimatski rizici za slatkovodne ekosisteme.

• Naučna istraživanja: Pratimo kvalitet vode, populacije vrsta i zdravlje ekosistema kako bismo razvili efikasne strategije prilagođavanja.
• Projekti obnove: Aktivnosti poput restauracije močvara i pošumljavanja jačaju otpornost ekosistema.
• Angažman zajednica: Lokalne radionice i obrazovne kampanje osnažuju zajednice da usvoje održive prakse i ublaže klimatske rizike.
• Zagovaranje politika: Pružamo naučne preporuke donosiocima odluka kako bismo osigurali da klimatska otpornost bude prioritet.
• Jačanje kapaciteta: Obuka o održivoj poljoprivredi, očuvanju voda i upravljanju biodiverzitetom omogućava zajednicama da se efikasno suoče s klimatskim izazovima.

Lokalne zajednice su ključni partneri u ovom procesu. Njihovo tradicionalno znanje nadopunjuje naučna istraživanja, a njihova aktivna uključenost osigurava da mjere zaštite budu praktične, inkluzivne i održive.

Koji je najvažniji korak koji Albanija može preduzeti za očuvanje svog prirodnog nasljeđa i biodiverziteta?

Albanija treba da usvoji sveobuhvatan pristup očuvanju:

• Proširenje zaštićenih područja
• Uključivanje lokalnih zajednica
• Promocija održivih praksi
• Prilagođavanje klimatskim promjenama
• Jačanje zakonskih okvira
• Ulaganje u istraživanja
• Međunarodna saradnja

Ovim pristupom, Albanija može zaštititi svoj biodiverzitet i istovremeno podržati održivi razvoj.

Dr Emirjeta Adhami
Stručnjak za slatkovodne ekosisteme i klimatske promjene
Institut za zaštitu prirode u Albaniji