VESTI

Zajedno za čistiji vazduh: Smanjenje emisija na Zapadnom Balkanu

Copyright: Nenad Konstantinović

Međunarodni institut za primenjenu analizu sistema (IIASA) sproveo je detaljnu procenu emisija zagađujućih materija u vazduh i njihovih potencijalnih smanjenja u šest ekonomija Zapadnog Balkana, u okviru projekta EU4Green.

Koristeći svoj napredni model GAINS (Interakcije i sinergije gasova sa efektom staklene bašte i zagađujućih materija u vazduhu), IIASA je pomogla u proceni trenutnih i budućih emisija zagađujućih materija u vazduh i istraživanju potencijalnih strategija za njihovo smanjenje. Ovaj model je pouzdan alat za Evropsku komisiju i druge međunarodne organizacije u razvoju efektivnih politika za kvalitet vazduha i klimu.

Zajednički konsultativni sastanci

Zajedno sa timom EU4Green, IIASA je održala šest online konsultativnih sastanaka kako bi uporedila procene emisija modela GAINS sa podacima koje je prijavila svaka zemlja. Cilj je bio da se osigura tačnost i pouzdanost podataka, uzimajući u obzir različite faktore kao što su upotreba goriva i postojeće mere kontrole zagađenja.

Razvijanje obaveza za smanjenje emisija

Sa poboljšanim podacima, IIASA je razvila preliminarne obaveze za smanjenje emisija (Emission Reduction Commitments – ERCs) za zagađujuće materije poput SO2, NOx, PM2.5, NH3 i NMVOCs za svaku zemlju. Ovaj pristup je usklađen sa onim koji je Evropska komisija primenila za definisanje nacionalnih obaveza za smanjenje emisija do 2030. godine za zemlje članice EU. Cilj je da se do 2030. Godine broj preuranjenih smrtnih slučajeva uzrokovanih zagađenjem vazduha u region smanji za 50% (u poređenju sa 2005. godinom), usklađujući se sa širim ekološkim ciljevima EU.

Cilj smanjenja od 50% postavljen je za ceo region Zapadnog Balkana, a metoda optimizacije GAINS identifikuje specifične mere u svakoj ekonomiji koje zajedno postižu cilj na najisplativiji način. Primeri ovih specifičnih mera uključuju: čistije kotlove u domaćinstvima, čišćenje dimnih gasova u industriji i efikasnu primenu mineralnih đubriva. Rezultati modeliranja naglašavaju važnost regionalne saradnje – dok je smanjenje od 50% u odnosu na 2005. tehnički izvodljivo za ceo region Zapadnog Balkana, smanjenje od 50% preuranjenih smrtnih slučajeva ne može biti postignuto u svakoj ekonomiji pojedinačno.

Razvijanjem naučno utemeljenih ERC-ova i unapređenjem kvaliteta podataka, ova inicijativa postavlja osnovu za značajna poboljšanja kvaliteta vazduha i javnog zdravlja.

Nastavak saradnje i razmene podataka biće ključni za postizanje ovih ambicioznih ciljeva i osiguranje zelenije budućnosti za region.