Regenerativna poljoprivreda nije samo metoda uzgoja—ona je revolucija u načinu na koji se odnosimo prema zemlji. Fokusirajući se na zdravlje tla, biodiverzitet i otpornost ekosistema, ova praksa nudi održiva rešenja za sigurnost hrane i klimatske izazove. U ovom intervjuu razgovaramo s Milošem Radunovićem, strastvenim zagovornikom regenerativne poljoprivrede i osnivačem Male Bašte, malog biznisa posvećenog održivim praksama. Njegovo inspirativno putovanje i uverljivi uvidi pokazuju kako pojedinci i zajednice mogu prihvatiti ovaj transformativni pristup.

Regenerativna poljoprivreda je veoma održiva forma. Možete li nam objasniti detaljnije kako regeneriše, šta tačno regeneriše i koje su ključne koristi?

Regenerativna poljoprivreda se fokusira na ozdravljenje i poboljšanje zdravlja naših ekosistema, počevši od tla. Proces regeneracije počinje očuvanjem onoga što već imamo i izbegavanjem štetnih praksi. Na primer, preterano oranje narušava prirodnu strukturu tla i uništava esencijalne mikroorganizme. Prvi korak je eliminacija takvih štetnih praksi.

Nakon toga, pametno upravljanje resursima postaje ključno. To uključuje prakse poput malčiranja, rotacijskog ispaše, kompostiranja i pokrovnih usjeva. Ove metode ne samo da sprječavaju dalju degradaciju već aktivno obnavljaju zdravlje tla. Vraćaju plodnost, poboljšavaju zadržavanje vode i povećavaju otpornost na ekološke stresove.

Suština regeneracije leži u negovanju celokupnog života koji tlo podržava, od mikroorganizama do biljaka i životinja. Negujući ovaj biodiverzitet, regenerativne prakse stvaraju ekosisteme koji su samoodrživi i međusobno povezani. Farme to mogu postići funkcionisanjem unutar vlastitih sistema ili saradnjom s drugim farmama koje primenjuju regenerativne metode, doprinoseći kružnoj ekonomiji unutar svojih zajednica.

Ključne koristi ovog pristupa su duboke. Zdravo, biodiverzitetno tlo dovodi do plodnog zemljišta koje proizvodi otpornije useve. Ovi ekosistemi su harmoničniji i uravnoteženiji, s manjom zavisnošću od spoljašnjih inputa poput sintetičkih đubriva i pesticida. Dodatno, hrana uzgojena u ovim sistemima često ima izvanredan ukus i zdravstvene benefite jer biljke bogate hranjivim materijama dolaze iz zdravih tla. Regenerativna poljoprivreda takođe povećava prinose i poboljšava otpornost na izazove poput vremenskih oscilacija i pritiska štetočina, čineći je robusnim reešenjem za održivu proizvodnju hrane.

Šta je potrebno za primjenu ove prakse u vlastitom vrtu ili čak na balkonu?

Za početak regenerativne poljoprivrede na malom prostoru poput vrta ili balkona potrebno je vrlo malo: spremnost na eksperimentisanje i prihvatanje dinamike prirode. Osnovni alati za vrtlarstvo, seme i tlo su sve što vam treba za početak. Svako tlo, bez obzira na početno stanje, može se poboljšati uz dobru negu. Dodavanje prirodnog komposta, korišćenje tehnika malčiranja i izbegavanje sintetičkih hemikalija ključni su koraci za izgradnju zdravog temelja za vaše biljke.

Za one koji prelaze s konvencionalne poljoprivrede, proces uključuje značajnije promene. Eliminacija oranja, sintetičkih pesticida i đubriva je presudna. Stvaranje kompostne gomile i primena intenzivnog malčiranja odlični su početni koraci. S vremenom, kako se tlo oporavlja, koristi regenerativnih metoda postat će sve očiglednije.

Može li se ova praksa primeniti na većem nivou?

Apsolutno. Regenerativna poljoprivreda se već uspešno primjenjuje na velikim površinama širom sveta, s izvanrednim rezultatima. Farme koje koriste ove prakse često beleže veće prinose od konvencionalnih, uz poboljšano zdravlje tla i otpornost ekosistema. Širenje regenerativnih metoda ne samo da dokazuje njihovu održivost već i naglašava njihov potencijal za rešavanje globalnih izazova poput sigurnosti hrane i klimatskih promjena.

Vidite li pretnje ovom pristupu poljoprivredi s trenutnim klimatskim promenama koje doživljavamo (npr. više suša, obilne padavine, promene temperatura)?

Regenerativna poljoprivreda može biti jedan od najboljih alata koje imamo za borbu protiv efekata klimatskih promena. Ovaj pristup imitira prirodne sisteme koji su evoluirali da izdrže razne ekološke uslove kroz milenijume. Prakse poput povećanja organske materije u tlu poboljšavaju zadržavanje vode tokom suša i omogućavaju bolje drenažne kapacitete tokom obilnih kiša. Raznolikost i otpornost, koji su inherentni regenerativnim sistemima, čine ih bolje prilagođenim promenljivim klimatskim uslovima. Umesto da bude ugrožena, regenerativna poljoprivreda nudi rešenje za mnoge izazove koje klimatske promene donose.

Koji su dugoročni efekti na useve i seme? Mogu li proizvodi iz regenerativne poljoprivrede biti deo „bio“ ponude proizvoda u glavnom prehrambenom lancu?

Dugoročni efekti regenerativne poljoprivrede na useve i seme su izuzetno obećavajući. Vremenom biljke uzgojene u hranjivim tlima razvijaju veću nutritivnu vrednost, pružajući više zdravstvenih benefita potrošačima. Seme proizvedeno u ovim sistemima često pokazuje bolju klijavost i stopu germinacije jer je prilagođeno uspevanju u uravnoteženim, biodiverzitetnim ekosistemima.

Proizvodi iz regenerativne poljoprivrede ne samo da odgovaraju kategoriji „bio“ ili organskih proizvoda već imaju potencijal da postave nove standarde za održivost i kvalitet u glavnim prehrambenim lancima. Potražnja potrošača za ovim proizvodima raste, podstaknuta sve većom svešću o njihovim prednostima. S lako dostupnim znanjem i vidljivim prednostima regenerativnih praksi, ovi proizvodi mogu igrati ključnu ulogu u transformaciji naših prehrambenih sistema na bolje.