Kontaminacija zemljišta predstavlja značajnu pretnju po životnu sredinu i javno zdravlje, kako unutar Evropske unije, tako i na Zapadnom Balkanu (WB6). Kako bi se rešio ovaj problem, projekat EU4Green je organizovao regionalnu radionicu „Ka registru kontaminiranih lokacija“ u Skoplju, Severna Makedonija, 7-8. oktobra 2024. godine. Radionica je okupila stručnjake iz Austrijske agencije za životnu sredinu (EAA), Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), Italijanskog instituta za zaštitu i istraživanje životne sredine (ISPRA) i predstavnike i profesionalce iz WB6 ekonomija kako bi se razgovaralo o najboljim praksama za identifikaciju, upravljanje i kreiranje sveobuhvatnih nacionalnih registara kontaminiranih lokacija.

Zašto je zaštita zemljišta važna za Zapadni Balkan?

Zemljišta na Zapadnom Balkanu su preko jednog veka bila pod snažnim uticajem industrijalizacije, rudarstva i neadekvatnog upravljanja otpadom. Ovi faktori su ostavili brojne ekološke „vruće tačke“, kontaminirane teškim metalima, industrijskim otpadom i organskim zagađivačima. Prema rečima Marte Vepner-Banko, stručnjaka za zemljište iz Austrijske agencije za životnu sredinu, kontaminacija zemljišta ne utiče samo na ekosisteme, već predstavlja ozbiljne rizike po javno zdravlje i ekonomski razvoj:

„Kontaminacija zemljišta u regionu ograničava mogućnosti za budući razvoj i predstavlja direktne pretnje po zdravlje zajednica i biodiverzitet. Uspostavljanje efikasnih registara kontaminiranih lokacija je kritičan prvi korak ka rešavanju ovog problema.“

Doprinos stručnjaka

Nekoliko stručnjaka je imalo ključnu ulogu u deljenju znanja i uvida tokom radionice:

• Marko Falkoni iz ISPRA-e (Italijanski nacionalni institut za zaštitu i istraživanje životne sredine) predstavio je italijanski pristup upravljanju kontaminiranim lokacijama. Falkoni je objasnio kako je Italija razvila nacionalne i regionalne sisteme za praćenje i upravljanje kontaminiranim lokacijama, koji bi mogli poslužiti kao model za WB6 zemlje. Njegova prezentacija istakla je važnost strukturiranog prikupljanja podataka i dugoročnih strategija za rešavanje zaostale kontaminacije.
• Dragana Vidojević, savetnica za kvalitet zemljišta u Agenciji za zaštitu životne sredine Srbije, predstavila je studiju o dekontaminaciji zemljišta u Srbiji, fokusirajući se na izradu katastra potencijalno kontaminiranih lokacija. Njeni uvidi pružili su jasan primer kako Srbija pristupa ovom problemu, naglašavajući i uspehe i izazove u upravljanju kontaminiranim zemljištem.
• Heike Brilman iz Austrijske agencije za životnu sredinu (EAA), koja se radionici pridružila online, predstavila je primere novih zagađivača relevantnih za kontaminirane lokacije. Brilman je naglasila rastuću prisutnost novih zagađivača, poput farmaceutskih proizvoda i PFAS hemikalija, i potrebu da se oni uvrste u nacionalne strategije za upravljanje zemljištem.
• Rainer Baric iz Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) govorio je o IPA III projektu i njegovoj ulozi u sprovođenju nacionalnih istraživanja potencijalno zagađenih lokacija širom WB6 regiona. Njegova prezentacija je podvukla važnost prekogranične saradnje i sveobuhvatnog prikupljanja podataka radi poboljšanja napora u zaštiti zemljišta.

Poseta kontaminiranoj lokaciji OHIS Lindan (HCH)

U sklopu drugog dana radionice, učesnici su posetili lokaciju Organo-hlorne industrije Skoplje (OHIS), koja je ozbiljno kontaminirana lindanom (HCH). Posetu je predvodila Suzana Andonova, nacionalna koordinatorka projekta u okviru POPs jedinice Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja (MoEPP). Lindan, postojani organski zagađivač (POP), ima dugoročne štetne efekte na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Poseta je pružila priliku učesnicima da iz prve ruke vide razmere kontaminacije, već pokrenute mere remedijacije, kao i izazove povezane s upravljanjem ovakvim visokorizičnim lokacijama.

Diskusija se fokusirala na potencijalne strategije remedijacije i važnost razvoja sveobuhvatnih nacionalnih registara kako bi se pokrenulo upravljanje i sanacija kontaminiranih lokacija poput OHIS-a.

Smernice za identifikaciju ključnih zagađujućih aktivnosti i kontaminiranih lokacija

Pre radionice, razvijene su Smernice za identifikaciju ključnih zagađujućih aktivnosti i kontaminiranih lokacija u WB6 kao ključni dokument koji vodi napore Zapadnog Balkana. Ove smernice su specifično prilagođene za WB6 ekonomije (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija) i bave se glavnim izvorima kontaminacije zemljišta u regionu, uključujući industrijske aktivnosti, rudarstvo i loše upravljane deponije.

Tokom radionice, ove Smernice su detaljno objašnjene, sa fokusom na praktične korake koje svaka zemlja može preduzeti kako bi razvila sistematične inventare kontaminiranih lokacija. Dokument se bavi specifičnim visokorizičnim sektorima, kao što su hemijska industrija, prerada metala i proizvodnja energije, kao i tipovima zagađivača koji su prisutni u regionu, uključujući teške metale (arsen, olovo, kadmijum), organske zagađivače i nove pretnje poput PFAS hemikalija i farmaceutskih proizvoda.

Koraci za upravljanje kontaminiranim lokacijama

Radionica je predstavila praktične akcije koje WB6 zemlje mogu preduzeti kako bi razvile efikasan sistem za upravljanje kontaminiranim zemljištem. Smernice za identifikaciju ključnih zagađujućih aktivnosti i kontaminiranih lokacija pružaju prilagođene preporuke za rešavanje specifičnih izazova u regionu.

1. Faza 1 – Početna identifikacija
   Ova faza se fokusira na prikupljanje podataka o poznatim kontaminiranim lokacijama, uz uključivanje lokalnih zajednica i korišćenje međunarodnih projekata. Cilj je izrada preliminarnog inventara kontaminiranih lokacija, koji će poslužiti kao osnova za buduće mere sanacije.
2. Faza 2 – Razvoj sveobuhvatnog registra
   Nakon početnog prikupljanja podataka, zemlje Zapadnog Balkana mogu preći na sistematsku procenu i kreiranje centralizovane baze podataka kontaminiranih lokacija. Ova baza podataka biće ključni alat za buduće aktivnosti sanacije i projekte obnove zemljišta.
3. Jačanje zakonskih okvira
   Mnoge ekonomije Zapadnog Balkana nemaju sveobuhvatne zakonske okvire koji se specifično bave kontaminacijom zemljišta. Tokom radionice je naglašena potreba usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa EU Strategijom za zemljište 2030 i nacrtom Zakona o praćenju zemljišta EU, kao i implementacija standardizovanih sistema za monitoring zemljišta. Iako Srbija već ima zakon o zaštiti zemljišta, druge zemlje WB6, poput Kosova* i Bosne i Hercegovine, oslanjaju se na šire zakone o životnoj sredini, što ograničava efikasnost u upravljanju zemljištem.

Značaj radionice i naredni koraci

Radionica je obezbedila ključnu platformu za saradnju između regionalnih stručnjaka, EU partnera i međunarodnih organizacija, kao što su Agencija za zaštitu životne sredine Austrije i Evropska agencija za životnu sredinu (EEA). Omogućila je zemljama Zapadnog Balkana (WB6) da razmene najbolje prakse i unaprede svoje strategije za upravljanje kontaminiranim lokacijama, u skladu sa ciljevima projekta EU4Green – sprovođenjem Zelene agende za Zapadni Balkan.

Jedan od ključnih rezultata radionice bio je razvoj mape puta za davanje prioriteta najhitnijim kontaminiranim lokacijama. Smernice sugerišu da bi lokacije od visokog prioriteta trebalo da obuhvate one sa visokom koncentracijom značajnih zagađivača, kao i one koje se nalaze blizu naseljenih mesta ili kritične infrastrukture. Cilj je da se prvo obrade visokorizične oblasti, uz istovremeno planiranje uspostavljanja zakonskog okvira i dugoročnih mera sanacije za manje značajne kontaminirane lokacije.

Pored toga, projekat EEA IPA III za zaštitu zemljišta, koji će se nadograditi na rezultate radionice, ima za cilj sprovođenje nacionalnih istraživanja potencijalno zagađenih lokacija u zemljama WB6. Ovaj projekat će dodatno unaprediti prikupljanje podataka i olakšati prekograničnu saradnju, što će omogućiti donošenje informisanijih odluka i brži napredak u rešavanju problema kontaminacije zemljišta.

Zaključak

Organizovana kao deo projekta EU4Green, Regionalna radionica o registru kontaminiranih lokacija predstavlja važan korak ka zaštiti zemljišta, ekosistema i zajednica na Zapadnom Balkanu. Kombinovanjem regionalne stručnosti sa EU resursima, zemlje WB6 dobijaju znanje i alate da ostvare značajan napredak ka čistijim i zdravijim sredinama, u skladu sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan i EU Strategijom za zemljište 2030.

*Ovo označavanje ne prejudicira status i u skladu je s UNSCR 1244 i ICJ mišljenjem o deklaraciji nezavisnosti Kosova.