Mogu li ekonomije Zapadnog Balkana zajedno da utiču da upravljanje otpadom bude efikasnije, pravednije i održivije? Kako proizvođači treba da preuzmu odgovornost za otpad koji njihovi proizvodi ostavljaju za sobom?

Ovo su neke od tema radionice u Beogradu na kojoj su se okupili predstavnici institucija, privatnog sektora i stručnjaci za upravljanje otpadom iz celog regiona. Namera skupa je da se razmene iskustva o sistemima proširene odgovornosti proizvođača (EPR). Fokus je bio na međusobnom učenju, identifikaciji zajedničkih izazova i pronalaženju praktičnih rešenja za unapređenje ili uspostavljanje EPR modela koji podržavaju tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji.

Tokom dvodnevnog programa učesnici su razgovarali o pravnim okvirima, izazovima u sprovođenju zakona, kao i o različitim modelima EPR sistema u regionu. Razmenjena su iskustva iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Albanije o regulisanju ambalažnog i elektronskog otpada, guma i drugih specifičnih tokova otpada.

 „Evropska unija nastavlja da podržava Srbiju u razvoju moderne i održive cirkularne ekonomije. Kroz naš novi paket podrške od 16,3 miliona evra, sarađujemo sa institucijama, privredom i građanima kako bismo principe cirkularne ekonomije pretvorili u konkretne aktivnosti – uključujući prevenciju nastanka otpada, lokalne planove i sakupljanje biootpada u 25 opština. Sjajno je videti da radionice poput ove doprinose našim zajedničkim naporima,“ izjavio je Antoan Avinjon, rukovodilac programa za životnu sredinu i klimatske promene u Delegaciji EU u Srbiji.

Organizator radionice je projekat EU4Green, koji sprovodi Agencija za životnu sredinu Austrije, kao deo šireg angažmana na podršci sprovođenju Zelene agende za Zapadni Balkan, u kojoj cirkularna ekonomija predstavlja jednu od ključnih oblasti delovanja.

„Upravljanje otpadom se više ne može posmatrati samo kao tehničko, već je to strateško pitanje odgovornosti, zakonodavstva i ekonomije. Proširena odgovornost proizvođača znači da oni koji stavljaju proizvode na tržište treba i da učestvuju u rešavanju posledica tih proizvoda na životnu sredinu. Takav pristup je temelj cirkularne ekonomije,“ rekla je Karina Broneder, stručnjakinja za cirkularnu ekonomiju iz Agencije za životnu sredinu Austrije.

Učesnici su posetili kompleks za upravljanje otpadom “Beo Čista Energija” u Vinči, gde su se upoznali sa jednim od najvećih infrastrukturnih projekata u oblasti zaštite životne sredine u jugoistočnoj Evropi. Predstavljeni su im pogoni za energetsko iskorišćenje otpada, postrojenje za tretman građevinskog otpada, kao i nova sanitarna deponija i postrojenje za tretman procednih voda.

Iako EPR sistemi imaju ključnu ulogu u smanjenju nastanka otpada i podsticanju reciklaže, odgovarajućainfrastruktura za tretman otpada ostaje neophodna za zbrinjavanje ostataka koji se ne mogu sprečiti ili ponovoupotrebiti — da bi se obezbedila zaštita životne sredine i javnog zdravlja.

UNAPREĐENJE SISTEMA UPRAVLJANJA OTPADOM U SRBIJI

Osim konkretnih diskusija o EPR sistemima, radionica je pružila i širi kontekst unapređenja politike upravljanja otpadom u Srbiji. Nedavno usvojeni Plan za sprečavanje nastanka otpada, ažuriran upravo uz podršku projekta EU4Green, predstavlja važan strateški dokument kojim se definišu mere za smanjenje otpada na samom izvoru – kroz odgovornu potrošnju, dizajn proizvoda i ponovnu upotrebu.

Plan se oslanja na principe cirkularne ekonomije i usklađen je sa zakonodavstvom EU, čime Srbija pravi korak ka održivijem upravljanju resursima i smanjenju uticaja na životnu sredinu.

ZAJEDNIČKI RAD KA ODRŽIVOJ BUDUĆNOSTI

Radionica u Beogradu pokazala je da region deli slične izazove, kao i da postoji volja za saradnjom, učenjem i prilagođavanjem rešenja. Mehanizmi, kao što je proširena odgovornost proizvođača, postaju ključni alati za smanjenje količine otpada, jačanje tržišta reciklaže i smanjenje pritiska na deponije.

EU4Green će nastaviti da podržava ekonomije Zapadnog Balkana u sprovođenju Zelene agende, sa fokusom na konkretne politike, strateške dokumente i osnaživanje kapaciteta institucija i privrede, uz finansijsku podršku Evropske unije i dodatnim doprinosom Austrijske agencije za razvoj (ADA).