Nakon sprovedenih aktivnosti u vezi sa depolucijom voda, ekspert za ovu temu i tematski koordinator projekta EU4Green, Harald Loishandl-Weisz, objašnjava u ovom intervjuu koliko je važna depolucija voda, kako ona utiče na mnogo više od samih voda i kako različiti zagađivači, kao što su nitrati, predstavljaju visok rizik za životnu sredinu, biodiverzitet i opšte zdravlje prirode i ljudi.

1. Depolucija voda je jedna od prioritetnih oblasti EU4Green i GAWB-a. Zašto je to važno za EU (Zeleni dogovor) i koja je njena važnost za region Zapadnog Balkana?

Pošto snabdevanje pijaćom vodom na Zapadnom Balkanu uglavnom dolazi iz izvora, bunara i rezervoara površinskih voda, uticaj na ljude je značajan. Zagađenje podzemnih voda, vazduha i zemljišta je međusobno povezano, jer zagađivači iz vazduha ili zemljišta potencijalno završavaju u vodi. Sa površine će se infiltrirati u zemljište i završiti u podzemnim vodama, dok poljoprivreda ovde igra veliku ulogu, jer poljoprivredna područja zagađuju uglavnom nitratima i pesticidima.

Azot u vodi može prouzrokovati značajna oštećenja ekosistema u vodama. To utiče ne samo na život u rekama, jezerima i obalnim vodama, već i na ljudsku potrošnju, rekreaciju i turizam. Obezbeđivanje zdravog ekosistema je prioritet, zaštita ljudi i životinja kao dela ekosistema.

Podzemne, a posebno izvorske vode su glavni izvor pijaće vode, kako u Austriji tako i u regionu Zapadnog Balkana. Veoma je važno osigurati da je površina čista i da ne zagađuje zemljište i podzemne vode. U blizini bilo kog izvora vode ne bi trebalo da se nalaze skladišta, industrija i slično, jer to može ugroziti zdravlje. Na primer, sindrom plave bebe dolazi od nedostatka kiseonika u krvi, što je takođe uzrokovano prekomernom količinom nitrata u pijaćoj vodi. To je posebno opasno za bebe, ali i odrasli mogu razviti ozbiljne bolesti od zagađene vode – studije tvrde da nitrati u pijaćoj vodi doprinose razvoju raka. Stvaranje zaštitnih zona za resurse pijaće vode i sprečavanje rukovanja potencijalnim zagađivačima u blizini tih resursa je ključan korak. Azotni oksidi doprinose povećanju finih čestica u vazduhu, što takođe utiče na zdravlje putem vazduha. Efekat na klimu je najprimetniji kroz oslobađanje azotnog oksida u vazduh, koji odlazi u atmosferu i povećava globalno zagrevanje.

2. Nitrati čine veliki deo zagađenja voda, a njihovi tokovi su vaša specifična ekspertiza. Možete li objasniti problem tokova nitrata i kako ovaj problem igra ulogu u GAWB-u?

Nitrati su zaista jedan od glavnih zagađivača voda. Kako se azot prenosi vazduhom i vodom, prelazi granice i utiče na druge zemlje i morski život. Stoga je to transnacionalni problem. EU reguliše da, ako zagađujete drugu zemlju, Evropska komisija mora biti obaveštena o merama ublažavanja. Zagađenje nitratima je stoga veoma regionalno pitanje i zahteva regionalnu koordinaciju i zakonodavstvo, za šta Zelena agenda za Zapadni Balkan nudi alate i mehanizme.

3. Agencija za zaštitu životne sredine Austrije (EAA) poseduje značajno znanje i stručnost u ovoj oblasti, a Vaša organizacija igra važnu ulogu u projektu. Kako Vaše iskustvo i institucionalno znanje doprinose realizaciji projekta EU4Green, a konkretno za vašu oblast – nitrate – kako će ekonomije Zapadnog Balkana moći da profitiraju od vašeg znanja u projektu?

Države članice EU uglavnom primenjuju direktivu o nitratima od 1990-ih, a EAA je uključena u depoluciju voda od početka. Tokom proteklih decenija, uspostavili smo strukture, modele i procedure, i možemo ponuditi naše lekcije i najbolje prakse iz saradnje sa udruženjima poljoprivrednika, institucijama, vladom i drugima. To je dug i komplikovan proces, a neke države članice još uvek prilagođavaju zakone i propise. Izazov je efikasno rešiti problem, uzimajući u obzir različite interese.

Mnoge različite aspekte i uticaje treba uzeti u obzir – zaštita voda, prehrambena industrija, postrojenja za prečišćavanje itd. EU i nacionalna sredstva su dostupna za pomoć u vođenju održivijeg i čistijeg upravljanja farmama, ali imajući na umu ekonomske potrebe poljoprivrednika.

Govoreći o regionu, jedan od najvažnijih aspekata je doneti iskustvo i uspostaviti veze između različitih aktera, i pomoći da se proces ubrza jer ekonomije Zapadnog Balkana mogu iskoristiti naše naučene lekcije.

Što se tiče zagađenja voda, EAA kao institucija je odgovorna za monitoring voda, pripremu procene podataka o kvalitetu voda u skladu sa Direktivom o okvirima za vode i Direktivom o nitratima, pružanje relevantnim ministarstvima podataka i izveštaja. Ovo dugogodišnje iskustvo u monitoringu, izveštavanju, obradi podataka i evaluaciji mera zaštite voda je snaga naše organizacije i omogućava nam da prenesemo znanje i pomognemo drugim zemljama i institucijama u njihovim naporima da implementiraju procese i napreduju.

4. Šta vidite kao najveći potencijal u šest ekonomija Zapadnog Balkana, gledajući na implementaciju EU4Green i GAWB-a?

Sa toliko poljoprivrednog zemljišta u regionu i stoga značajnim ekonomskim potencijalom, fokusiranje na depoluciju voda i postizanje održive poljoprivrede, može dovesti do mnogih pozitivnih promena i napretka.

Iako je region bogat izvorima vode, postoje mnogi problemi sa pijaćom vodom. Zaštita izvora pijaće vode je stoga najviši prioritet. Međutim, briga o vodi se tu ne zaustavlja, ekosistemi reka i morskih voda, održivi ribolov su svi u opasnosti, dok je potencijal ogroman.

Moramo poštovati potrebe poljoprivrednika, ali istovremeno praviti transformacije i tako stvarati bolju efikasnost hranljivih materija i smanjivati gubitke. Na primer, adekvatno skladištenje stajskog đubriva i primena na njivama smanjuju potrebu za dodatnim đubrivom, što je ekonomski plus za poljoprivrednike.

Važno je odmah početi i na malim farmama sa akcijama koje ne zahtevaju mnogo ulaganja, ali koristeći naše znanje u pravljenju malih promena u upravljanju farmama koje mogu imati pozitivan efekat i postaviti temelje za dalja poboljšanja, te preduzeti dalje korake uz pristup sredstvima EU.

5. Iz lične perspektive, koji su Vaši strahovi u vezi sa životnom sredinom i šta vidite kao uticajna rešenja i korake koje treba preduzeti, ako želimo da Zapadni Balkan i Evropu imaju svetliju i zdraviju budućnost?

Uopšteno gledano, podzemne vode nisu vidljive ljudima kao problem. Zbog ekonomskih izazova, zaštita vode i prirode nije bila prioritet. Sada je vreme da razmišljamo održivije. Globalni rizici koje sada imamo su mnogi. Daleko smo premašili planetarne granice za azot – sa rizikom od generisanja značajnih ekoloških promena.

Gubici azota moraju biti više obrađeni, takođe učiniti da bude građanima razumljivije, jer utiče na klimatske promene, močvare i mnoge aspekte našeg svakodnevnog života, egzistencije, zdravlja i životnih troškova.

Proizvodnja mineralnih đubriva udvostručuje reaktivni azot u ekosistemu svake godine. Postoji veliki disbalans azota u prirodi i ne znamo kuda nas to vodi i moramo hitno preduzeti korake. Azot nam je potreban, jer je osnovni element svakog života, ali je opasan ako nije kontrolisan. Njegov uticaj nije odmah vidljiv, ali dugoročno će biti. Moramo misliti na naše unuke, i ako sada ne budemo pažljivi, ugrozićemo njihove prirodne resurse.

Moramo pronaći ravnotežu i smanjiti višak. Ima dovoljno hrane za 9 milijardi ljudi, samo treba postići ravnotežu. Oštećujemo lokalne izvore vode, obale, ribu, hranu, šume, dok doprinosimo globalnom problemu.