U ovom zanimljivom intervjuu, ulazimo u pionirski svet biodizajna sa Majom Halilović, nagrađivanom biodizajnerkom iz Sarajeva, čiji inovativni rad pretvara organski otpad u održive biomaterijale. Ona deli svoje iskustvo, uvide i nade za budućnost u kojoj dizajn i priroda rade u harmoniji, oblikujući održiv svet.

Biodizajn je više od naučne discipline; to je transformativna filozofija koja povezuje inovacije, održivost i prirodnu inteligenciju. Saradnjom sa živim organizmima i organskim materijalima, biodizajneri uvode promene u način na koji stvaramo i konzumiramo, pretvarajući otpad u prilike i proizvode u regenerativne doprinose.

Majiini inovativni projekti, poput BioCandles izrađene od ljuski jaja, oslikavaju njenu posvećenost principima nultog otpada i ekološkoj harmoniji. Međunarodno priznata za svoj doprinos, izlagala je svoja dela u gradovima poput Londona, Beograda i Kelna, i sarađivala na obrazovnim inicijativama poput Bio Co Culture kako bi promovisala biodizajn na Balkanu. Njena stručnost spaja nauku, umetnost i održivost, redefinišući način na koji industrije mogu raditi u simbiozi sa prirodom.

Kako zapravo funkcioniše biodizajn? Kako živi organizmi i organska materija postaju proizvodi?

Biodizajn je složen ples između nauke, intuicije i prirodne mudrosti. To je korišćenje složenih životnih ciklusa organizama kao aktivnih učesnika, a ne samo materijala. U svom radu koristim prirodne osobine i ponašanja organskog materijala, tretirajući otpad kao riznicu mogućnosti. Na primer, moji projekti često počinju sa svakodnevnim organskim otpadom, kao što su ljuske od jaja, koje većina ljudi smatra beskorisnim. Uključivanjem njih u dizajnerski proces, ne samo da stvaram nešto novo, već i uzdižem ono što se smatra „otpadom“ u vrednu komponentu proizvoda.

Ovaj pristup je više od tehnike—to je filozofija, gde je krajnji cilj proizvesti predmete koji ne samo da služe nekoj svrsi, već i poštuju cikluse života i propadanja. Biodizajn ne samo da proizvodi objekte; on podstiče održiv dijalog između nas i ekosistema koje nastanjujemo. Svako stvaranje govori priču o otpornosti, transformaciji i poštovanju povezanosti života.

Što se tiče potrebnog znanja, koji ste fakultet ili studije završili da biste počeli da se bavite biodizajnom?
Put do biodizajna zahteva više od formalnog obrazovanja. Iako je moje obrazovanje u oblasti zaštite životne sredine, biologije i dizajna postavilo temelje, biodizajn je kontinuirana istraživačka disciplina koja zahteva radoznalost, prilagodljivost i hrabar pristup spajanju disciplina. Svaki projekat je izazov da se izađe iz okvira postojećih oblasti i uđe u neistražene teritorije. Biodizajneri moraju biti spremni da postavljaju pitanja, da inoviraju i da veruju da kreativna nauka može otkriti duboka ekološka rešenja.

Vaš rad daje impresivne rezultate. Kako vidite budućnost biodizajna, hoće li postati novi pristup sa širokom primenom u proizvodnji i različitim industrijama?

Biodizajn, kako ga ja vidim, ima potencijal da fundamentalno preoblikuje industrije. To nije samo trend; to je nužna evolucija. Kako se suočavamo sa neizbežnim granicama tradicionalne proizvodnje, biodizajn predstavlja novu paradigm — onu koja je responzivna, adaptivna i regenerativna. Zamišljam biodizajn koji ide daleko izvan niše, ulazeći u mainstream industrije poput mode, arhitekture i tehnologije, redefinišući proizvodnju u skladu sa principima prirode i omogućavajući industrijama da budu ne samo održive, već i obovljive.

Šta bi to značilo za životnu sredinu, klimu i na kraju za naš način života?

Ako biodizajn postane široko prihvaćen, mogao bi transformisati naš odnos prema životnoj sredini na svakom nivou. Zamislite svet u kojem ljudske aktivnosti ne samo da smanjuju naš trag, već aktivno obnavljaju ekološku ravnotežu. Uključivanjem biodizajna u industrije mogli bismo značajno smanjiti našu zavisnost od neobnovljivih resursa i pomoći u rešavanju problema otpada i zagađenja. Umesto da uzimamo od prirode, radili bismo sa njom—gledajući planetu ne kao beskonačnu opskrbu, već kao partnera u našim proizvodnim procesima.

Ova promena bi duboko promenila naš način života. Naše društvo bi bilo orijentisano oko regenerativnih principa, gde konzumiramo svesno, razumevajući da svaki proizvod ima životni ciklus koji završava obnovom, a ne otpadom. To je promena paradigme koja bi uticala na naš način razmišljanja i svakodnevne navike, podstičući nas da prihvatimo jednostavnost, održivost i dublju povezanost sa prirodnim svetom. Na kraju, mogla bi otvoriti put ka zdravijoj planeti i svesnijem, harmoničnijem postojanju.

Šta vidite kao najveći potencijal biodizajna i šta biste rekli svakom mladom čoveku koji je zainteresovan da krene vašim putem?

Najveći potencijal biodizajna leži u njegovoj sposobnosti da promeni način na koji razmišljamo i komuniciramo sa prirodom. Više nismo posmatrači ili samo korisnici resursa; biodizajn nam omogućava da postanemo partneri sa prirodom, integrišući njene procese u sve što stvaramo. Ovaj pristup ima moć da smanji ekološki uticaj, stvori sisteme zatvorenog kruga i obnovi ekosisteme. Ali, osim svog praktičnog uticaja, biodizajn predstavlja filozofiju dubokog poštovanja i cenjenja života.

Svakom mladom čoveku koji je željan da istraži ovaj put, rekao bih: biodizajn je za hrabre, za one koji su beskrajno radoznali i one koji vide lepotu u složenosti. Pripremite se da budete i naučnik i dizajner, da inovirate i izazivate konvencionalno razmišljanje. Ne bojte se da postavljate teška pitanja i da kročite u nepoznato, jer biodizajn zahteva avanturistički um i otpornu dušu. Ovo nije samo karijera—ovo je pokret, a vaše ideje imaju moć da oblikuju njegovu budućnost. Svet čeka jedinstvene perspektive i revolucionarna rešenja koja možete doneti, zato verujte u svoju viziju i budite verni njoj.

U svetu koji je vođen potrošnjom i brzim proizvodnjama, šta se biodizajn usuđuje da pita, a što druge oblasti možda ignorišu? Koju dublju svrhu on služi osim stvaranja održivih proizvoda?

Biodizajner se usuđuje da pita: Šta ako naš cilj nije samo da konzumiramo ili stvaramo, već da sarađujemo sa prirodom kao ravnopravni partneri? Ova oblast nas izaziva da preispitamo svoju ulogu na ovoj planeti—ne kao dominantne sile, već kao suživotnike, koji dele i vraćaju sistemima koji nas podržavaju. Biodizajn nije samo o održivosti; to je revolucija u tome kako se vidimo. On se suočava sa stanovištem da napredak mora doći na račun prirode i umesto toga sugeriše da možemo rasti zajedno sa njom.

Ono što biodizajn nudi nisu samo proizvodi; on nudi novi identitet za čovečanstvo. Zamislite budućnost u kojoj naši proizvodi ne samo da „ne štete“, već aktivno podržavaju ekosisteme, gde otpad prestaje da postoji jer sve se vraća u život. To je duboka promena od vađenja vrednosti do zajedničkog stvaranja vrednosti. Biodizajn, u suštini, poziv je na skromnost, na razumevanje da prava inovacija poštuje mudrost ugrađenu u prirodne procese koji su se razvijali tokom milijardi godina. Ovo nije samo dizajn—ovo je promena našeg stava od prava ka odgovornosti. Prihvatiti biodizajn znači prihvatiti viziju budućnosti u kojoj čovečanstvo i priroda evoluiraju zajedno, ne u konkurenciji, već u harmoniji.

Dakle, biodizajn ne pravi samo stvari; on nas tera da razmišljamo, osećamo i težimo da budemo bolji, kao stvaraoci, kao partneri Zemlje i kao učesnici u kolektivnom putovanju prema prosperitetnom, uravnoteženom svetu.