VESTI

Praktične smernice za upravljanje zagađenjem zemljišta na Zapadnom Balkanu (WB6)

Copyright: AI generated

„Smernice za identifikaciju ključnih aktivnosti koje zagađuju zemljište i zagađenih lokacija u WB6“ pružaju detaljne i primenljive korake za upravljanje zagađenjem zemljišta u ekonomijama Zapadnog Balkana (WB6). Ove smernice, prilagođene za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo*, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, nude uvide specifične za region, fokusirajući se na industrijske, rudarske i deponijske aktivnosti koje značajno doprinose zagađenju zemljišta.

Identifikacija ključnih zagađujućih aktivnosti u WB6

Izveštaj navodi nekoliko sektora visokog rizika koji su zastupljeni u ekonomijama Zapadnog Balkana, detaljno opisujući specifične vrste industrija i aktivnosti koje predstavljaju značajne pretnje zdravlju zemljišta. To uključuje:

  • Industrijske aktivnosti: Ekonomije Zapadnog Balkana imaju dugu istoriju industrijalizacije, što je doprinelo prisustvu otpada iz industrija kao što su hemijska proizvodnja, prerada metala i proizvodnja energije.
  • Rudarske aktivnosti: Posebno u Srbiji i Severnoj Makedoniji, rudarske aktivnosti su ostavile jalovinu i druge otpadne materijale bogate toksičnim elementima poput arsena, kadmijuma, olova i žive. Ovi kontaminanti se često nalaze u velikim količinama u okolnom zemljištu.
  • Deponije: Nelegalne, divlje i loše upravljane deponije su široko rasprostranjen problem u regionu. One značajno doprinose zagađenju zemljišta, posebno u oblastima gde odlaganje otpada nije efikasno regulisano. To uključuje i komunalni i industrijski otpad, koji u okolinu unosi razne zagađivače.

Izveštaj identifikuje sledeće ključne zagađivače koji se često nalaze na Zapadnom Balkanu:

  • Teški metali: Arsen, kadmijum, olovo i nikl, često povezani sa rudarskim i industrijskim aktivnostima.
  • Organski zagađivači: Halogenovani i nehalogenovani rastvarači, policiklični aromatični ugljovodonici (PAH), polihlorovani bifenili (PCB) i postojani organski zagađivači (POP).
  • Novonastali zagađivači: Farmaceutski proizvodi, proizvodi za ličnu negu i PFAS (per- i polifluoroalkil supstance) sve više se prepoznaju kao pretnje, ali podaci o njihovom prisustvu u zemljištima WB6 su i dalje ograničeni.

Postepeni pristup upravljanju zagađenim lokacijama

Izveštaj preporučuje fazni pristup upravljanju zagađenjem zemljišta koji je usklađen sa potrebama i kapacitetima ekonomija WB6. Sledeći koraci predstavljaju praktične akcije koje se mogu preduzet:

Faza 1, Početna faza: Ova početna faza fokusira se na korišćenje dostupnih podataka za sastavljanje preliminarnog inventara poznatih zagađenih lokacija. Tokom ove faze, ekonomije WB6 treba da:

  • Prikupljaju podatke o postojećim zagađenim lokacijama.
  • Uključe lokalne zajednice.
  • Iskoriste međunarodne projekte.

Faza 2, Razvoj sveobuhvatnog registra: Kada se prikupe preliminarni podaci, WB6 ekonomije mogu početi sa razvojem sveobuhvatnijeg registra zagađenih lokacija:

  • Sprovode sistematske procene.
  • Uspostave centralnu bazu podataka.

Mnoge ekonomije WB6 nemaju sveobuhvatne zakone koji se specifično odnose na zagađenje zemljišta. Dok je, na primer, Srbija uspostavila Zakon o zaštiti zemljišta, druge ekonomije kao što su Kosovo* i Bosna i Hercegovina prvenstveno se oslanjaju na zakone o životnoj sredini ili poljoprivredi, koji su manje sveobuhvatni. S druge strane, ograničeni resursi i institucionalna fragmentacija ometaju napore za rešavanje problema zagađenja. Jačanje saradnje između ministarstava (kao što su ona za životnu sredinu, zdravstvo i poljoprivredu) je od suštinskog značaja za stvaranje sveobuhvatne strategije upravljanja zemljištem.

Smernice takođe preporučuju pravne i političke izmene kako bi se WB6 ekonomije bolje uskladile sa Strategijom EU za zemljište do 2030. godine. Neke od ključnih preporuka uključuju jačanje nacionalnog zakonodavstva i razvoj sistema za monitoring zemljišta.

WB6 ekonomije treba da daju prioritet identifikaciji visokorizičnih zagađenih lokacija. Ovo su oblasti koje predstavljaju neposredne rizike po zdravlje ljudi i ekosisteme. Smernice predlažu kriterijume za davanje prioriteta lokacijama na osnovu:

  • Vrste zagađivača: Lokacije sa teškim metalima, postojanim organskim zagađivačima i drugim opasnim supstancama treba smatrati visokim prioritetom.
  • Blizine naseljenih područja: Zagađene lokacije u blizini stambenih područja ili ključne infrastrukture, poput izvora vode, treba odmah rešavati.
  • Istorijskih industrijskih zona: Regionima sa dugom istorijom industrijskih aktivnosti potrebno je sistematski pregledati zbog zaostalih kontaminacija.

Budući koraci i saradnja

Sledeći korak biće radionica EU4Green, zakazana za jesen 2024. godine, gde će se okupiti zainteresovane strane iz WB6 ekonomija kako bi dodatno unapredili strategije navedene u izveštaju. Ova radionica će poslužiti kao platforma za razmenu naučenih lekcija i diskusiju o razvoju regionalnog pristupa upravljanju zagađenjem zemljišta.

Pored toga, EEA IPA III projekat o zemljištu, koji ima za cilj sprovođenje nacionalnog istraživanja potencijalno zagađenih lokacija, izgradiće se na saznanjima iz ovog izveštaja. Ova inicijativa će poboljšati prikupljanje tačnih podataka i olakšati razmenu najboljih praksi u regionu.

Praktični koraci navedeni u ovim smernicama pružaju jasan put napred za ekonomije WB6 dok rade na upravljanju zagađenim zemljištima. Usvajanjem faznog pristupa, jačanjem pravnog okvira i saradnjom preko granica, WB6 može postići značajan napredak ka zdravijem zemljištu, bezbednijim zajednicama i usklađivanju sa ciljevima Zelene agende za Zapadni Balkan.

 

*Ovo označavanje ne prejudicira status i u skladu je s UNSCR 1244 i ICJ mišljenjem o deklaraciji nezavisnosti Kosova.